Film "Magnetna rezonanca" ("R.M.N.") koji je premijerno prikazan na prošlogodišnjem Kanskom festivalu gde je nominovan za najprestižniju nagardu Zlatnu palmu, potom proglašen za najbolji film Festivala evropskog filma Palić i prikazan na Festivalu autorskog filma (FAF) od sutra, 23. februara, naći će se na repertoaru domaćih bioskopa.

Transilvanija kao mesto radnje filma i prikaz višestrukih različitosti njenog stanovništva. Od nagrađivanog reditelja i scenariste Kristijana Munđiua (Cristian Mungiu) stiže drama "Magnetna rezonanca" ("R.M.N") koja je svoju svetsku premijeru imala na prošlogodišnjem Kanskom festivalu, a nakon prikazivanja na nekoliko domaćih festivala (Festival evropskog filma Palić, Dunav film Fest, Festival autorskog filma), film će se od sutra, 23. februara naći na velikom platnu bioskopa.

Prema rečima reditelja "Film razmatra dileme današnjeg društva, solidarnost naspram individualizma toleranciju naspram sebičnosti, političku korektnost nasparam neposrednosti."
 
Radnja filma smeštena je neposredno pre pojavljivanja Korone virusa, s kraja 2019. godine. Nekoliko dana uoči Božića Matijas napušta posao u Nemačkoj i vraća se u multietničko transilvanijsko selo. Želi da se više uključi u odgajanje svoga sina i pomogne dečaku da se oslobodi nejasnih strahova. Matijas je zaokupljen i svojim starim ocem, kao i željom da vidi svoju bivšu ljubavnicu, Silu. Kada se u maloj fabrici, kojom Sila upravlja, zaposli nekoliko novih radnika, mir u zajednici se polako narušava. Strah obuzima stanovnike, a frustracije, sukobi i strasti narušavaju dotadašnje stanje prividnog razumevanja i smirenosti.

"Film se osvrće na drevnu potrebu za pripadanjem, nasleđenu od predaka, da se identifikujemo sa svojom grupom, sa svojim plemenom i da se prirodno odnosimo prema drugima sa rezervom i sumnjom, bilo da su druge vere, pola, društvene klase", rekao je reditelj Munđiua koji je 2007. godine, za svoj film "4 meseca, 3 nedelje i 2 dana" osvojio najznačajniju nagradu Kanskog festivala, Zlatnu palmu.

Kristian Munđiua dodaje i to, da je ovo ujedno priča o starim vremenima koja se doživljavaju kao pouzdana i sadašnjim momentima koja se promišljaju kao haotična.